Visoke temperature i sušno vreme ostavili su posledice na poljoprivrednu proizvodnju, a najveću štetu pretrpeo je kukuruz. Stručnjaci navode da su temperature koje su dostizale i 40 stepeni, uz nedostatak padavina, dovele do potpunog sušenja biljaka na pojedinim parcelama. Suncokret se, sa druge strane, pokazao otpornijim, pa se očekuje korektan prinos.
Foto: DTV
Visoke temperature i sušno vreme nikako nisu pogodovali poljoprivrednim proizvođačima. Prema rečima Zorana Boce, savetodavca u Poljoprivrednoj stručnoj službi Sombor, u ovoj proizvodnoj godini, koja je počela dobro, najveću štetu pretrpeo je kukuruz.
„Od polovine jula, pa krajem jula, pogotovo početkom avgusta ulazimo u jedan, ne znam da li mogu reći, tropski period gde imamo termperature preko 35 stepeni celzijusa, pa preko 37 stepeni vezano 5-6 dana, dolazimo i do 40 stepeni kada je Sombor bio i jedan od najtoplijih gradova u zemlji. Mogu da kažem biološki-agronomski da kukuruz ne vrši fotosintezu na temperaturama preko 35 stepeni, a to automatski znači nema asimilacije, nema nalivanja zrna. Biljke su prosto počele da se suše, uobičajeno je da biljke odbacuju prvo donje lišće, te asimilacione površine od klipa pa prema gore one zadržavaju maksimalno koliko mogu, međutim u ovoj godini se biljka u potpunosti cela osušila“, rekao je na samom početku Zoran Boca, savetodavac u Poljoprivrednoj stučnoj službi Sombor.
Za razliku od kukuruza, suncokret je ponovo pokazao otpornost na nepovoljne vremenske uslove, pa stručnjaci očekuju korektan prinos.
„Suncokret je takođe bio u odličnoj kondiciji zahvaljujući maju i junu, on je u butonizaciju i u cvetanje ušao u vrlo dobroj kondiciji. Njegova karakteristika je da dobar deo asimilata već tada napravi i onda ih kasnije iz tih velikih listova translocira u zrno, to se delom uglavnom i dešava. Neće ni suncokret moći da da neki veoma dobar prinos, ali se ipak nadamo da će u ovoj godini suncokret dati korektan prinos.“
Budući da je u stalnom kontaktu sa poljoprivrednim proizvođačima, našeg sagovornika pitali smo kako se oni bore sa izazovima koje je donela ova proizvodna godina.
„Oni su u velikoj brzini pre svega, oni žive od toga i oni lično, ali i njihove porodice. Njihovi životi zavise od te proizvodnje, oni se sudaraju sa tržištem kakvim jeste, cenama koje jesu što se tiče njihovog proizvoda, nasuprot stoje cene inputa i svega ostalog. Država se trudi kroz subvenicije da to nekako izniveliše, sad kako se oni u svemu tome snalaze i koliko mogu da premoste još. Teško je jednu godinu premostiti, ovo je sad već druga vezana, a da ne kažem možda četvrta ili peta da je veoma loša“, završava Boca.
Do kraja proizvodne godine ostaje da se vidi konačan bilans štete, ali je već sada jasno da će ovogodišnji vremenski uslovi uticati i na planove poljoprivrednika za narednu sezonu.
