Pljačke kulturnih dobara iz muzeja postaju sve nasilnije, kriminalci koriste sve agresivnije metode, ciljane napade, a organizuju ih kriminalne mreže sa različitih tržišta, navodi se u danas objavljenom izveštaju Evropske agencije za saradnju u sprovođenju zakona (Evropol).
FOTO: Pixabay/ilustracija
U dokumentu "Promena taktike, promena ciljeva: evoluirajuća priroda pljački muzeja" otkriva se promena u metodama i ciljevima krađa muzeja širom Evrope i ističe zabrinjavajući porast nasilnih i snažnih taktika, uz sve veći fokus na predmete visoke vrednosti kao što su plemeniti metali, drago kamenje i kulturno značajni artefakti.Kako se navodi u saopštenju Evropola počinioci pljački koriste agresivna sredstva za pljačke, poput maljeva, eksploziva i vatrenog oružja da bi provalili u prostorije i zastrašili osoblje, a sve više se fokusiraju na plemenite metale, drago kamenje i kulturno značajne artefakte, vođeni velikom potražnjom na tržištu i lakoćom ilegalne preprodaje.
Izveštaj ukazuje i na učešće novih kriminalnih aktera, uključujući ad hok grupe regrutovane putem društvenih medija, koje odstupaju od tradicionalnih, nenasilnih trgovaca kulturnim dobrima, kao i da neki prestupnici izgledaju kao oportunisti iz drugih kriminalnih sektora, privučeni niskim rizikom i visokim profitom pljački muzeja.
U izveštaju se kao primer navode pljačke muzeja u Asenu (Holandija) iz koga su krajem januara 2025. godine uz pomoć eksploziva ukradeni dački arheološki artefakti, uključujući Zlatnu šlem iz Koćofeneštija i tri dačke zlatne narukvice, pljačka Luvra u oktobru 2025 koju su lopovi izveli lomeći prozor i vitrine i pljačku muzeja Konjak-Žej (Francuska, 2024) iz koga su pljačkaši uz pomoć bejzbol palica i sekira ukrali sedam predmeta ukrašenih zlatom i dijamantima.
U novembru 2025. godine, Evropol je podržao koordinisanu operaciju u kojoj su učestvovali organi za sprovođenje zakona iz nekoliko država članica EU i zemlje partneri i tokom nje je došlo do razbijanja kriminalne mreže umešane u trgovinu kulturnim dobrima velikih razmera širom EU i šire. Kriminalna mreža je bila aktivna u trgovini antičkim zlatnim i srebrnim novčićima i drugim antikvitetima, a otkrivene su i veze između pojedinaca sa sedištem u različitim zemljama.
U izveštaju se navodi i da se krađe u muzejima generalno smatraju nenasilnim oblikom organizovanog imovinskog kriminala jer se počinioci oslanjaju na obmanu i prikrivenost, koristeći taktike poput izviđanja i diskretnog izvršenja, ali nedavni izveštaji država članica i tekuće istrage ukazuju na promenu i u metodama i u ciljanju.
"Počinioci usvajaju direktnije i konfrontacionije pristupe i fokusiraju se na određene kategorije kulturnih artefakata", zaključuje se u izveštaju Evropola.
Izvor: Tanjug
