Što se tiče medijske hobotnice vojvođanskih separatista, sve počinje i sve se završava na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu.
Filozofski fakultet predstavlja jednu od najznačajnih obrazovnih institucija u državi i umesto da je epicentar stvaranja budućih državnika, nacionalnih lidera i intelektualaca koji služe svojoj državi, postao je regrutni centar stranih službi i poligon za ostvarivanje njihovih interesa, a to je Vojvodina izvan Srbije.
Ideolozi i stratezi vojvođanskog separatizma nisu gubili vreme, već su na srpsku pamet i inteligenciju udarili svim snagama i to preko Filozofskog fakulteta.
Da bi uspeli u svom naumu, pažljivo su birali ko i pod kojim uslovima može da postane profesor na Filozofskom fakultetu, a zatim su podobnim osnivali studijske grupe, odseke i katedre mimo svih pravila i procedura.
Da je reč o regrutnom centru govori činjenica da se studenti još od prve godine studija perfidno indoktriniraju mržnjom prema Srbiji i svemu što ima veze sa državom i nacijom. Ideolog ideje separatizma na Filozofskom fakultetu je sada pokojni Milenko Perović.
Da hobotnica svuda ima pipke, vidimo na primeru prof. Brankica Drašković koja predaje Medijske žanrove popularne kulture na drugoj godini, Televizijsko novinarstvo na trećoj godini, Dokumentarnu reportažu na četvrtoj godini.
Ova profesorka, kontinuirano, tokom celog školovanja truje studente, tako što priča isključivo protiv Aleksandra Vučića dok analizira njegove govore, mitinge i televizijska gostovanja.
Postavlja se opravdano pitanje, zašto dotična profesorka ne analizira Dragana Đilasa, Miloša Jovanovića ili recimo Slobodana Miloševića, Zorana Đinđića ili nekog drugog stranog političara, nego čitava svoja predavanja posvećuje blaćenju aktuelnog predsednika države od koje prima platu?
Na Filozofskom fakultetu je ustaljen običaj da se studenti upućuju na praksu na portale 021, kao i na Radio Novi Sad.
Međutim, ovde postoji par malo je reći spornih situacija, a jedna od njih je angažovanje profesora sa Filozofskog fakulteta na “nezavisnim“ portalima.
U isto vreme, profesori su mentori studentima na fakultetu i treba da ih ocene na završnom ispitu, dok sa druge strane zajedno rade u privatnoj firmi gde su profesori zaposleni, a studenti se obučavaju na praksi.
Ovu ustaljenu šemu vidimo na primeru profesora Dejana Pralice, nekadašnjeg šefa odseka na Žurnalistici koji je u isto vreme bio radno angažovan i na fakultetu, odakle je sa svoje pozicije regrutovao i ocenjivao studente i u medijima, gde su isti ti studenti bili na praksi.
IZVOR: NS UŽIVO
