U Digitalnom omladinskom centru u Novom Sadu, održano je predavanje sa degustacijom , pod nazivom „ Slatki putopisi- nezaboravni ukus Srbije“. O posluženju slatkog, jednog od najstarijih domaćih brendova, govorile su istoričarka umetnosti Marina Lukić Cvetić i kreativna direktorka Muzeja slatka u Kraljevu, dr Lidija Cvetić Vučković.
“ Slatki putopisi- nezaboravni ukus Srbije, naziv je predavanja, koje je, uz degustaciju, održano u Digitalnom omladinskom centru u Novom Sadu. Slatko, srpska delicija od ukuvanog voća ili latica jestivog cveća u šećeru, bilo je tradicionalno prvo jutarnje posluženje svih ukućana koje se služi uz čašu vode, a služeno je i gostima kao znak dobrodošlice i poštovanja. Slatko je verni pratilac kulturne izgradnje, reprezentacije i simboličkog, vrednosnog korpusa moderne Srbije nakon oslobođenja od Turaka. Jedan od najstarijih domaćih brendova, ujedno i značajni nezvanični diplomata.
Ritual posluženja slatkog bio je deo zvaničnog protokola i na srpskom dvoru. A prva žena , koja je , u Srbiji, sama kuvala i posluživala slatko bila je knjeginja Ljubica.
Slatko se posluživalo kao izraz dobrodošlice i najlepših misli ne samo prema gostu i putniku namerniku, već i prema sebi, svom okruženju i svom narodu.
Za srpsko slatko vezano je mnogo anegdota i zanimljivih priča. Jedna od najzanimljivijih je kako su se pomirila dva najveća srpska uma, Nikola Tesla i Mihajlo Pupin.
Tegla slatka, brižno pripremana i posebno čuvana, darivana je i kao dragocen poklon. Poznata je i stara narodna izreka “ Slatko započinje dan”. Naš čuveni umetnik Momo Kapor , slatko je, veoma slikovito opisao .
